Istorija pečenja hleba.

Pečenje hleba ima dugu i bogatu istoriju koja datira iz drevnih civilizacija. Prve poznate peći koristili su stari Egipćani oko 2500. Ove rane rerne su bile jednostavne glinene konstrukcije sa vatrom unutra, a hleb je stavljen na vruć pepeo za kuvanje.

Pečenje se dodatno proširilo Rimskim carstvom, kada su Rimljani izgradili velike javne pekare kako bi obezbedili hleb svojim građanima. U ovim pekarama hleb se pekao u peći na drva i pravio od brašna, vode, a ponekad i mleka ili jaja.

U srednjem veku hleb se uglavnom pekao u manastirima, jer se proizvodnja hleba smatrala vidom milosrđa. Pekari su takođe počeli da koriste širu raznovrsnost žitarica, uključujući raž i ovas, za pravljenje hleba.

U 19. i 20. veku pečenje hleba je prošlo kroz značajne promene zbog uvođenja komercijalnog kvasca, frižidera i mehanizacije. Ovi naprednjaci omogućili su masovnu proizvodnju hleba i takođe omogućili razvoj novih vrsta hleba kao što su sendvič hleb i unapred posečen hleb.

Danas je hleb i dalje spajalica u mnogim kulturama širom sveta i proizvodi se na razne načine, od malih zanatskih pekara do velikih komercijalnih operacija.

Istorija pečenja hleba u 1.

Pečenje hleba ima dugu istoriju koja datira iz davnih civilizacija, a prvi vek nije bio izuzetak. U 1. veku nove nove nove hrane, hleb je bio spajalica u Rimskom carstvu i konzumirali su ga ljudi iz svih životnih šetnji. Rimljani su pekli hleb u pećima na drva i koristili razna zrna, uključujući pšenicu, ječam i proso, za pravljenje različitih vrsta hleba.

Hleb se obično pravio od brašna, vode, a ponekad i od mleka ili jaja. Testo je bilo izgnječeno i oblikovano u vekne koje su potom pečene u rerni. Rimljani su takođe koristili razne tehnike za ukus svog hleba, uključujući dodavanje lekovitog bilja, začina i semenki u testo.

Hleb nije bio samo hrana, već je igrao i važnu društvenu i kulturnu ulogu u rimskom društvu. Hleb se često dao i takođe je služio kao sredstvo plaćanja. Zapravo, rimska reč za "hleb" (panis) takođe je korišćena za upućivanje na novac.

Pečenje hleba se razvijalo i menjalo tokom vekova, a danas je to hrana za spajanje u mnogim kulturama širom sveta.

Istorija pečenja hleba u Kini.

Hleb je vekovima bio spajalica u Kini, a istorija pečenja hleba u Kini usko je povezana sa razvojem uzgoja pšenice u regionu. Pšenica je uvedena u Kinu iz centralne Azije pre oko 2000 godina i brzo je postala popularno zrno za pravljenje hleba i druge pečene robe.

U drevnoj Kini hleb se pekao u pećima na drva i obično se pravio od pšeničnog brašna, vode, a ponekad i mleka ili jaja. Testo je bilo izgnječeno i oblikovano u različite oblike kao što su okrugle vekne ili dugi štapići, a zatim pečeno u rerni.

Vremenom se pečenje hleba u Kini razvijalo i menjalo. U 19. i 20. veku uvođenje komercijalnog kvasca i mehanizacije revolucionarizovalo je pravljenje hleba u Kini, omogućavajući masovnu proizvodnju hleba i razvoj novih sorti.

Danas je hleb popularna hrana u Kini i konzumira se u više različitih oblika, uključujući lepinje, kiflice i vekne hleba u zapadnjačkom stilu. Kineske pekare i supermarketi nude širok spektar proizvoda za hleb, uključujući tradicionalne i moderne hlebove.

Istorija pečenja hleba u starom Egiptu.

Hleb ima dugu istoriju u starom Egiptu i bio je hrana u regionu hiljadama godina. Prve poznate peći koristili su stari Egipćani oko 2500. Ove rane rerne su bile jednostavne glinene konstrukcije sa vatrom unutra, a hleb je stavljen na vruć pepeo za kuvanje.

Stari Egipćani su koristili razna zrna, uključujući pšenicu i ječam, za pečenje hleba. Takođe su dodali sastojke kao što su med, utisci i suvo grožđe u testo da bi dodali ukus u hleb. Hleb je igrao centralnu ulogu u ishrani drevnih Egipćana i konzumirali su ga ljudi iz svih životnih šetnji.

Hleb nije bio samo hrana, već i važan deo verskih ceremonija i često se koristio kao ponuda bogovima. Proizvodnja hleba smatrana je plemenitom profesijom u starom Egiptu i pekari su uživali visok društveni status.

Pečenje hleba se razvijalo tokom vekova i sada je hrana u mnogim kulturama širom sveta.

Istorija pečenja hleba sa povrćem.

Dodatak povrća testu za hleb je relativno skorašnji razvoj događaja u dugoj istoriji pečenja hleba. Dok se povrće vekovima koristi u raznim usevima za dodavanje ukusa i hranljivih sastojaka u hleb, rasprostranjena upotreba povrća kao glavnog sastojka hleba nije počela sve do 20. veka.

Jedan od najranijih primera hleba od povrća je popularni irski gazirani hleb, koji se pravi od brašna, sode bikarbone, soli i putera. Iako nije tradicionalni sastojak, rendana šargarepa ili suvo grožđe se ponekad dodaju kako bi se hlebu dodali ukus i slatkoća.

Sedamdesetih godina prošlog veka hlebovi od povrća postajali su sve popularniji kako su ljudi postajali sve zainteresovaniji da u svoju ishranu ukaћu viљe povrжa. Ovaj trend doveo je do razvoja novih hlebova kao što su hleb od tikvica, hleb od bundeve i slatki hleb od krompira.

Ovih dana, hleb napravljen od povrća je popularan izbor za one koji žele da dodaju više hranljivih sastojaka u ishranu, a dostupan je u raznim oblicima, uključujući hlebove, kiflice i kiflice. Povrće se koristi u hlebu koji se peče na različite načine, uključujući rendanje, pire i unošenje u testo.